Послушај

Фрула је један од најпопуларнијих народних инструмената. У народу је позната као дудук или свирала. Израђивана је од дрвета јасена, јавора, шљиве. Има облик цилиндричне цеви са више рупица. Да би се произвео звук свирач врховима прстију затвара рупице а јачина и тон зависе од ваздушне струје коју производи свирач. Овај инструмент најчешће се везује за чобане и пастире али је био у употреби на различитим прославама и „седењкама“ како у селу тако и граду. Користи се за колективну забаву и самостално музицирање.  Постоји неколико инструмената сличних фрули, и то: дудук – дувачки, аерофони инструмент заступљен широм Балкана и Европе. Ово је веома стар инструмент. Израђиван је од дрвета. Има шест рупица и јавља се у две величине (дудук и дудуче); дипле или двојнице – пастирски инструмент, направљен од дрвета као двострука фрула, а који су најчешће користила деца. Данас се овај инструмент све мање среће а био је у употреби и код других балканских народа.

Кавал је такође инструмент заступљен на Балкану али у другим регионима. Има исто име и на српском, македонском, бугарском, албанском, турском језику а слично се назива и у северној Африци, Румунији, Русији, Ирану и у арапским земљама. Кавал је дрвени дувачки инструмент који се састоји од цеви без писка, са неколико отвора (од 2 до 8) са предње и једне или ниједног са задње стране који служи за подизање или спуштање тонова који се добијају отварањем и затварањем отвора са предње стране. Отвори са задње стране некада се називају и „ђавоље рупе“ по легенди која каже да је ђаво хтео да уништи прелеп звук овог инструмента и да их је са тим циљем направио. Неки свирачи их због тога не користе.

Гајде су традиционални музички инструмент који потиче из средњег века. То је дувачки инструмент – свирала са мешином и дрвених свирала. Састоји се од кожног дела мешине и дрвених елемената кларинетског типа велике и мале дипле – свирале са рупицама, писка, дуваљке и орловог нокта за штимовање.Постоји више типова овог инструмента. У различитим верзијама био је заступљен у југоисточним деловима Балкана. Специфичност овог инструмента је вишезвучност. Он може бити двогласан и трогласан. Овај инструмент био је заступљен у сврљишко-тимочким крајевима.  Свирале се праве од јаворовог, шљивовог или такозваног „мачковог дрвета“, а писак од лесковог или „чибуковог“дрвета. Мешина се прави од јагњеће коже посебном техником потапања у смесу од кукурузног брашна како би остала мека.

Даире су веома стар инструмент познат још из античког периода. Вероватно да су на ове просторе стигле из Турске. Имају кружни рам од дрвета и низ металних кружних плочица које производе звонак звук и дају ритам у току музицирања. Даире се користе и у плесу, дају ритам и специфичним звуком обогаћују музику..

Тупан – бубањ је често коришћен уз гајде. То је ударачки инструмент који припада групи инструмената са мембраном од животињске коже док је кружна конструкција израђена од дрвета. Данас се често овај назив користи као надимак за неког ко много „лупа глупости“.