Истражи и пронађи трагове прошлости

Како би разумели свет у којем живимо, неопходно је да проучимо прошлост, да знамо одакле потичемо…

Познавање сопствене историје и културе али и токовa цивилизацијског развоја омогућава нам да учимо и развијамо се као друштво на основу знања и искустава наших предака. Постоје многе научне дисциплине које нам помажу да истражимо и разумемо прошлост. Поред историје, палеонтологије, антропологије једнa од најважнијих дисциплина јесте археологија која се бави проучавањем материјалних остатака човека и његових делатности. У циљу добијања што прецизнијих информација научници користе сазнања других дисциплина попут геологије, биологије, хемије. Са циљем да утврде у којем периоду и у које сврхе су настали одређени предмети или објекти, археолози истражују историјске писане и друге изворе, казивања, легенде, обилазе терен у потрази за материјалним остацима (врше рекогносцирање) који могу бити и под земљом, и у том случају врше археолошка ископавања на одређеном месту, тзв. локалитету или археолошком налазишту. Некада се истраживања врше и под водом када говоримо о подводној арехологији. У данашње време срећемо се и са појмовима индустријска археологија и дигитална археологија што је у директној вези са развојeм друштва.

Археолози у свом раду користе различит алат, прибор и технике, савремену дигиталну опрему. Најосновнији алат једног археолога чине шпахтла, мистрија, метлица, фина четка. За рад на терену неопходан је и прибор за мерење попут метра (мањег или већег) и пантљике, нивелира и теодолита… Неопходни елементи јесу и прибор за цртање, фотоапарат и дневник истраживања у који се уписују сви релевантни подаци о локалитету, пронађеним предметима и др. Пронађени предмети се прво очисте, затим мере, цртају и описују, а потом се шаљу на даљу стручну обраду и заштиту. Након конзерваторског или рестаураторског третмана предмети се уписују у улазне књиге музеја и инвентарне књиге збирки, а у зависности од стања и значаја предмета они се излажу у музејској поставци или на тематској изложби или одлажу у музејски депо.

Нека од најпознатијих налазишта у Србији су: Felix Romuliana (UNESCO World Heritage), Sirmium (Сремска Митровица), Viminacium (код Костолца), Mediana код Ниша. Најзначајније археолошко налазиште у књажевачком крају јесте Timacum Minus, културно добро од великог значаја. Предмети са овог налазишта изложени су у делу археолошке поставке Завичајног музеја Књажевац.

Дионис

II–III век
Теракота
Висина 8,1 cm
Равна, утврђење, северна капија
Истраживања вршена 1980.
Завичајни музеј Књажевац, инв. 251

Глава бога Диониса уоквирена венцем од грожђа и винове лозе.

Дионис или Бахус је антички бог вегетације коме је потчињена цела природа. Бесмртне и смртне природе, бог мртвих и прорицања. Посредујући између два света својим поклоницима пружа наду у васкрснуће.

Копија је као одливак према оригиналу израђена од теракоте.

Глава Фортуне

III век
Мермер
Висина 8 cm
Равна, ископано 1935. године „у остацима римског храма”
Народни музеј Ниш, инв. бр. 37 Р

Глава Фортуне од белог мермера. Коса је у увојцима, са раздељком по средини, зачешљана у ниску пунђу. На глави богиње је калатос (капа у облику корпе, корпа). Правилне црте лица, високо чело, крупне очи и зенице наглашене убодом, прав, оштар нос и изражена брада додатно истичу озбиљност богиње. Глава је оштећена приликом бомбардовања Ниша 1944. године када је оштећена капа.

Фортуна (у грчкој митологији Тиха), била је богиња богатства, судбине и оличење среће у римској религији. Обично је приказивана са кормилом, лоптом, точком среће и рогом изобиља или као у овом случај са калатосом (корпом, тј. капом у облику корпе). Оригинал је од мермера док је копија урађена од гипса.

Светиљка – Жижак – Лампион

Верзија А
(дужина 8,5 цм, висина 2,7 цм )

Жижак кружног облика са кружним отвором на средини благо удубљеног диска уоквиреног декорацијом у облику цвета – розетом. Обод светиљке је украшен бршљаном. Кљун је кратак, дно наглашено кружићем. Дршка је уштипана и масивна.
Израђена од црвенкасте печене земље.

Верзија Б
(дужина 7,8 цм, висина 2,2 цм)

Жижак кружног облика, са мањм кружним отвором на удубљеном диску, уоквиреног урезаним концентричним круговима на ободу. Кљун је стилизован, благо наглашен и издвојен у односу на посуду (реципијент) светиљке. Нема дршку. Дно је равно. Обојен је црвеном бојом.
Израђен од печене земље.

Крст-привезак

Према примерима из XII до XVII века израђених од метала.

Висина 5,5 цм, ширина 3,5 цм

Латински крст са благо проширеним крајевима кракова. На врху дужег, вертикалног крака крста налази се проширење у виду карике са рупицом за кожну траку за коју је причвршћен као привезак. На предњој страни крста, у плитком рељефу изливена је стојећа фигура светитеља (вероватно Исуса Христа) у молитвеном положају са раширеним и подигнутим рукама. Изнад и испод централне фигуре као и лево и десно од ње, на крајевима кракова крста налазе се у плитком рељефу изливене четири допојасне представе, највероватније представе четири јеванђелиста који окружују централну фигуру Исуса Христа. Задња страна је равна.

Копија је израђена од црвенкасте глине.